FORMIRANJE BRIGADE

Osnivanje XIV Vojvodjanske udarne slovacke brigade bilo je pre svega rezultat ostvarivanja Titovih principa bratstva i jedinstva svih naroda i narodnosti Jugoslavije u uslovima narodno-oslobodilacke borbe i revolucije. Ujesen 1944.godine antifasisticka borba u Vojvodini poprimila je siroke razmere. « Svi na front » - bila je ne samo parola nego i izraz stvarnog revolucionarnog stanja.Pod ovom parolom sakupljali i okupljali su se borci u XIV VUSB. Dolazili su iz raznih sredina gde zive Slovaci u Vojvodini kao i borci iz drugih vojvodjanskih jedinica.

Jezgro brigade cinili su borci i rukovodioci mahom iz backih i sremskih odreda. Vec tada su postojali Janosikova ceta i Novosadski partizanski odred.

JANOSIKOVA CETA

Janosikova ceta je formirana krajem 1943. godine na Majevici. Sastavljena je od boraca slovacke narodnosti. Bila je to, u stvari, Cetvrta ceta Drugog bataljona Prve Vojvodjanske narodnooslobodilacke (18. proleterske) brigade.

U mesecnom izvestaju za decembar 1943. godine Stab XVI. vojvodjanske narodnooslobodilacke udarne divizije obavestio je Glavni stab NOV i PO Vojvodine : Organizovali smo rusku kao i slovacku cetu. Ruska ceta ima 53 boraca a slovacka 22. To su borci iz Prve, Trece i Pete brigade.

Glavni inicijator formiranja slovacke "Janosikove cete" bio je prvoborac Jozef Marcok  - Dragutin, clan Agitpropa Glavnog staba Vojvodine, zajedno sa nekoliko istaknutih boraca slovacke narodnosti iz Srema. J.M.Dragutin je za sobom ostavio i najvise pisanih svedocanstava o formiranju i delovanju " Janosikove cete ". O njoj je napisao nekoliko clanaka u partizanskim listovima Istina, Slobodna Vojvodina, Slovakom kao i u pismima, koje je slao roditeljima i prijateljima. "Janosikove cete", zajedno sa ostalim jedinicama u sastavu Prve vojvodjanske udarne brigade, ucestvovala je u borbama tokom Seste i Sedme neprijateljske ofanzive  u Bosni, Crnoj Gori, Srbiji i Sremu.Ceta se istakla narocito u borbama za oslobodjenje Tuzle a bila je i pohvaljena od strane komandanta brigade Marka Pericina – Kamenjara. Za vreme svog skoro 10 mesecnog delovanja kroz "Janosikove cete" je proslo 88 boraca. U borbama je poginulo 33, a dvojica su nestala. Posle reorganizacije Prve vojvodjanske udarne brigade u avgustu 1944.Cetvrta, slovacka « Janosikova ceta » prestala je da postoji.

NOVOSADSKI PARTIZANSKI ODRED

U drugoj polovini avgusta 1944. godine u okviru backo-baranjske operativne zone formirano je pet partizanskih odreda : Backopalanacki, Sajkaski, Suboticki, Novosadski i Somborski. Najvise partizana slovacke narodnosti bilo je u Novosadskom odredu, koji je operisao na terenu novosadskog sreza. Septembra meseca 1944. god. u okviru Novosadskog partizanskog odreda delovale su dve grupe partizana: slovacka grupa (zvali su je Slovacka ceta) i novosadska grupa.

 Slovacku  cetu sacinjavali je oko 40 boraca  slovacke narodnosti iz bivseg Backo-baranjskog partizanskog odreda, . U septembru i oktobru 1944 Slovacka ceta Novosadskog odreda izvrsila je brojne diverzije, zaplenila mnogo oruzja i vozila . Ceta je ucestvovala u oslobadjanju Backog Petrovca 15. oktobra 1944 godine, drugih okolnih sela kao i Novog Sada 22. i 23. oktobra 1944. Posle nekoliko dana u ovoj ceti bilo je preko 200 boraca, te je formiran Prvi slovacki bataljon. Glavni stab NOV i PO Vojvodine za komandanta ovog bataljona imenovao je dotadasnjeg komandanta Novosadskog partizanskog odreda Jana Palika – Juraja, prvoborca iz Kisaca.

FORMIRANJE BRIGADE , OBUKA U BACKOM PETROVCU I ODLAZAK U KRNJAJU

Kada je Prvi slovacki bataljon dosao u Backi Petrovac i stacionorao se u zgradi Gimnazije, pocelo je masovno javljanje boraca u bataljon. Tu je reseno da se osnuje veca jedinica – Slovacka brigada. Komanda bataljona je otisla u glavni stab, izlozila komandantu, generalu Kosti Nadju, situaciju i dobila saglasnost i instrukcije za osnivanje brigade.

Uskoro se u jedinicu javilo preko 200 novih boraca iz Vojvodine i tada postojecih jedinica. Borci iz drugih jedinica sakupili su se u Somboru a pocetkom Novembra 1944. godine dosli su u Backi Petrovac. Tu je brigada uskoro narasla na preko 1200 boraca i pocela je intenzivna vojno-politicka obuka, kojom je rukovodio Mihal Kulik, student iz Backog Petrovca. Za komandanta brigade je postavljen Jan Palik – Juraj. Uskoro je brigada otisla na svoj borbeni put. Najteze bitke vodila je na Virovitickom i Bolmanskom mostobranu a posle reorganizacije JNA ucestvovali su  borci ove brigade, razmesteni u druge vojvodjanske jedinice, u zavrsnim borbama za oslobodjenje Jugoslavije , sve do 15 maja 1945 godine.