Slobodna Jugoslavija

[milan cvijanovic]

http://www.nocmuzeja.rs/Gradovi/Beograd-Zona-F/Muzej-25.-maj

[milan cvijanovic]

http://www.youtube.com/watch?v=1eMjH38qRxk

[milan cvijanovic]

Za Vaskrs se u Srbiji pojede oko 30 miliona jaja i 2.000 tona mesa!

Srbi za Vaskrs pojedu oko 30 miliona jaja i najmanje 2.000 tona mesa! Praznična gozba često se pretvori u veliko prejedanje! Stručnjaci za ishranu zato pozivaju na oprez i savetuju građanima da dnevno treba pojesti najviše dva kuvana jajeta i 250 grama mesa.
1
Pojeftinila jagnjetina... Povoljnije cene na pijaci nego u radnji

Bez obzira na ekonomsku krizu, Srbi nalaze način da im praznična trpeza bude raznovrsna i svečana. Rade Škorić iz Zajednice živinara Srbije kaže za Press da se u normalnim okolnostima u Srbiji proda 3,5 miliona jaja dnevno, dok se pred Vaskrs prodaja utrostruči!

Udvostručena prodaja mesa

- Prema ovoj računici ispada da se nekoliko dana pre Vaskrsa dnevno proda oko 10 miliona jaja - kaže Škorić.

Pred najveći hrišćanski praznik naglo je skočila prodaja jagnjećeg i prasećeg mesa. Prema rečima direktora mesare „Big bul" Dragana Gutića, prodaja mesa je udvostručena!

- Ove godine se više prodaje jagnjetina nego prasetina. Ali primetno je da je zbog krize ukupna tražnja mesa u odnosu na prošlu godinu ipak manja za oko 10 odsto. Verujem da je to zbog rasporeda praznika jer je prošle godine 1. maj bio blizu Vaskrsa, pa su ljudi zbog toga kupovali meso za oba praznika odjednom - objašnjava Gutić.
a

Umeren vaskršnji ručak:

- domaća supa ili čorba

- 150-200 grama pečenja

- 200-250 grama sezonske salate

- dezert - voće i jedan kolač



Ako pretpostavimo da će jedan čovek za Vaskrs pojesti oko 350 grama mesa, što je duplo više od našeg dnevnog proseka, ispada da će se u Srbiji potrošiti najmanje 2.000 tona mesa.

U većini srpskih domaćinstava vaskršnji meni ne može da prođe bez gomile farbanih jaja, jagnjeće čorbe, sarmica od zelja, raznih salata, pečenja, torti, kolača... Neka istraživanja pokazuju da će jedna tročlana porodica za vaskršnje praznike na hranu i piće potrošiti bar 100 evra. Nutricionista Ljubomir Pfaf kaže za Press da ljudi ne bi trebalo da ovaj radosni praznik pretvaraju u vreme za prejedanje i opijanje!

Oprez sa holesterolom

- Tokom vaskršnjeg praznika ne bi trebalo jesti više od dva jajeta dnevno. U 100 grama žumanaca ima 1.200 miligrama holesterola. To je, inače, namirnica koja je najbogatija holesterolom. Ljudi koji imaju kamen ili pesak u žuči trebalo bi da izbegavaju kuvana jaja. Što se tiče mesa, ne treba ga jesti više od 150 do 250 grama dnevno - ističe Pfaf.
3
Tokom vaskršnjeg praznika ne bi trebalo jesti više od dva jajeta dnevno ... Ljubomir Pfaf, nutricionista

On kaže da zdrav praznični ručak treba da se sastoji od domaće supe ili čorbe, 150 do 200 grama nemasnog pečenja, 200 do 250 grama sezonske salate, a za dezert treba pojesti voće i, eventualno, jedan kolač.

- Četiri sata nakon obilnog vaskršnjeg ručka obavezno treba pojesti 200 do 250 grama voća, a za večeru mleko i mlečne proizvode - ističe Pfaf.

[milan cvijanovic]

Dani Sarajeva u Beogradu '10Četvrti po redu festival “Dani Sarajeva”, počinje danas i traje do nedelje.

Pored toga što i ovde godine festival ima bogat celodnevni program koji prati kulturna dešavanje u cijelom gradu, traje duže nego proteklih godina. Publika će imati priliku da se upozna sa najnovijim zbivanjima na sarajevakoj kulturnoj sceni kroz brojne koncerte, pozorišne predstave, panel diskusije i filmove. Ono što ove godine program čini bogatijim je scensko čitanje, koje je najavljeno kao posebna zanimljivost za posjetioce festivala.

Ideja festivala je povezivanje Beograda i Sarajeva nakon sukoba, i spajanje kako kulturne scene, tako i mladih, koji svakako mogu da izgrade najdublje i najiskrenije veze.

Organizatori festivala su “Inicijativa mladih za ljudska prava” i “Agencija za saradnju sa nevladinim organizacijama i evropsku harmonizaciju grada Beograda”.

Damir Imamović, poznati sarajevski muzičar, oduševljen je napretkom koji je primjetio od prošlog festivala do početka ovogodišnjeg. Ističe da je festival “Dani Sarajeva” drugačiji od svih festivala jer on pravi čvrste, kvalitetne veze između ljudi iz Sarajeva i Beograda bezirajući se na priči o ljudskim pravima, pa cijela povezanost organski raste.

Dani Sarajeva u Beogradu '10“Nisu to više samo dani, već su se ljudi zaista povezali i postoji saradnja”- zaključuje Damir, čiji će se koncert održati u Zadužbini Ilije M. Kolarca, u četvrtak 20. maja u 21 sat.

Direktorica Inicijative, Maja Stojanović, podsjetila je da se festival tradicionalno održava u maju kako bi se na taj način simbolično obilježio početak Opsade Sarajeva, prije koje su odnosi ova dva grada bili više nego prijateljski.

“Saradnja koju mi potenciramo, neophodna je i važno je raditi na povezivanju ova dva grada”, poručila je Maja Stojanović.

Festival Dani Sarajeva je i mjesto susreta mladih iz Sarajeva i Beograda tako da zasigurno obećava učvršćivanje urušenih odnosa. Ono što potvrđuje nekadašnju vezu ova dva grada je i Sebilj česma koja se nalazi na dnu Skadarlije i koja je replika Sebilj česme s Baščaršije, koju je Sarajevo poklonilo Beogradu 1989. godine.

Danko Runić, direktor Agencije za saradnju sa NVO i evropsku harmonizaciju grada Beograda, koja od prošle godine učestvuje u organizaciji festival “Dani Sarajeva” smatra da je njihova podrška važna jer će uspostavljanje veza i iniciranje zajedničkih projekata između kulturnih radnika Sarajeva i Beograda unaprijediti i političku i ekonomsku saradnju ova dva grada, kao i Srbije i Bosne i Hercegovine.

“Sarajevo i Beograd pripadaju jedinstvenom kulturnom prostoru i dijele zajedničku budućnost”, rekao je Runić.

Festival će biti otvoren danas u 17 sati u galeriji “Artget” Kulturnog centra Beograd. Ceremoniju otvaranja će pratiti otvaranje izožbe “ObjektivNo1″, grupe sarajevskih fotografa te koktel.

Prošlogodišnji festival je posjetilo više od pet hiljada ljudi, a iz Sarajeva je došlo više od 250 umjetnika. O tome koliko se festival pokazao kao dobra ideja povezivanja možda najviše svedoči to što će ove godine broj biti mnogo veći, festival traje duže, a i sveukupna podrška je veća.

[milan cvijanovic]

http://www.slobodanjovanovic.org/tag/najava-tribine-fonda/

[milan cvijanovic]

http://www.slobodanjovanovic.org/tag/najava-tribine-fonda/

[milan cvijanovic]

Парни ваљак” после две деценије у Србији

БЕОГРАД - Загребачки рок састав „Парни ваљак” после две деценије одржаће први концерт у Србији 16. октобра у Београдској арени, саопштио је данас промотер Сагор Мешковић.

Званично завршивши каријеру 2005. године опроштајним концертом у Загребу, „Парни ваљак” гитаристе Хусеина Хасанефендића-Хуса и певача Акија Рахимовског ипак је прошлог новембра кренуо на повратничку турнеју, свирајући у Загребачкој арени, и у бројним градовима Хрватске, Словеније и Босне и Херцеговине.

Аутор хитова као што су „Неда”, „Вријеме је на нашој страни”, „Ухвати ритам” или „Јесен у мени”, Хасанефендић каже да су „Парном ваљку” преко фејсбука стизали „позиви публике са разних страна” и да их је „Београд од самога почетка звао, из дана у дан”.

„Телефони нам звоне стално, јављају се пријатељи, колеге, сви питају кад долазимо. И ево, коначно. Толико дуго нисмо свирали у Београду и толико ми је све то емотивно да кад почне концерт надам се да ни нећу чути музику од певања из публике”, рекао је Хасанефендић.

Промотер је саопштио да ће појединости о продаји улазници бити објављене почетком августа, а да „Парни ваљак” у финалу турнеје долази у Београд захваљујући ОТП банци. Спонзор турнеје „Парног ваљка” у Хрватској је била Карловачка пивара.

Последњи концерт у Београду „Парни ваљак” је одржао пре две деценије. Дебитантски албум „Дођите на шоу” група је објавила 1976. године за ПГП РТБ.

Под утицајем новог таласа и краткотрајног члана „Ваљка”, каснијег фронтмена култне „Азре” Бранимира Џонија Штулића, Хасанефендић се више окреће песмама у којима описује свакодневни живот и људе које познаје, што утиче да бенд албумима „Градске приче” (1979) и „Вруће игре” (1980) постаје све популарнији у тадашњој Југославији.

Постижу велик успех хитовима „Вријеме је на нашој страни” и „Као ти” (1981), „Ухвати ритам” и „Пусти нек траје” (1984), а „Парни ваљак” све се окреће чвршћем року на успешним албумима „Покрени се!” (1985) и „Анђели се досађују?” (1987), са кога је велики хит био балада „Јесен у мени”.

Променивши и до тада бројне поставе, Хасанефендић и Рахимовски сада подмлађују остатак бенда за албуме „Сјај у очима” (1988) и „Ловци снова” (1990). После распада Југославије „Парни ваљак”, наставља објављивати албуме у Хрватској који су уживали приличну популарност и у Србији, иако овде бенд није долазио ни после петооктобарских промена.

После албума „Претежно сунчано?” (2004) и слављеничке турнеје поводом три деценије рада, „Парни ваљак” се 2005. године повлачи са сцене. Повратничку турнеју прошле године најавили су Интернет синглови „Након свих ових година” и „То сам стварно ја”.

Бета

[milan cvijanovic]

Mislim da generacije koje se secaju samo devedesetih godina, rata i patnje imaju ruznu sliku o Titovom dobu zato sto nisu ziveli u to vreme, a politicari su u poslednjih 25 godina na sve nacine pokusali da komuniste okrive za sve sto nam se desilo.

Ne treba zaboraviti da je sve krupnije sto je izgradjeno u bivsoj Jugoslaviji kao sto su skole, bolnice, velika stambena naselja, mostovi, putevi, itd. izgradjeno bas u to vreme. Svojevremeno sam na televiziji cuo jednu staricu kad su je pitali o Titu: "E, deco moja, ne mozete vi ni da okrecite ono sto je Tito napravio".

Mislim da se danas niko ne bi bunio protiv besplatnog lecenja i skolovanja, protiv dobijanja besplatnog stana od firme, protiv regresa za godisnji odmor od koga ste stvarno i mogli da odete na more...

Jeste, slobode govora je bilo manje, nije se smelo govoriti protiv vlasti i raditi za strane obavestajne sluzbe, kao sto danas to mogu neke nevladine organizacije, ali smeli ste da spavate u parku a da vas niko ne ubije i ne opljacka, komsije su razgovarale jedan sa drugim i druzile se i pomagale medjusobno, bili smo ljudi vise nego danas.

Onaj ko ne shvata sta je to liberalni kapitalizam i koliko on ne vodi brigu o coveku, taj me nece ni razumeti. Covek je sada samo sredstvo za ostvarenje profita, koga treba jos, jos, jos ...

Sigurno da je doba Tita imalo i mnoge mane, ali i najgori ljudi u vreme komunizma nisu mogli da prigrabe toliko sredstava za sebe kao sto je to slucaj u sadasnje vreme.

To vreme je sigurno zauvek proslo, i ne treba se bojati povratka nekog totalitaristickog komunizma Staljinovog tipa, ali snage koje ce pokusati da uvedu socijalnu pravdu i da se bore za prava obespravljenih radnika i seljaka su uvek dobrodosle. Zato nemojmo da ih docekujemo sa bezrazloznom mrznjom, jer ce, mozda, za razliku od onih koje gledamo poslednjih cetvrt veka, ponavljam mozda i uciniti nesto za nas ili za nasu decu ...

Pozdrav evropi i celom svetu !!

[Faternite]

"Demokracija" i dvoličnosti i cirkusi koje nam je priredila ima strateško promišljanje u četverogodišnjem razdoblju, od izbora do izbora dok sve "diktature" a posebno komunističke prave planove za razdoblje od 100 godina te je samim time "diktatura" bolja, ali neotporna pa se ipak završi za manji period od predviđenog, ali ipak je "diktatura" bolja.