Slobodna Jugoslavija

SFRJ :: RE: STALJIN(IZAM)

Autor/ica: milan cvijanovic
Naslov: Vlado i drugovi...?
Postano: 04.02.2012, 12:57 (GMT 1)
Tema Odgovori: 102

http://www.krasnoe.tv/frontPage

SFRJ :: RE: STALJIN(IZAM)

Autor/ica: milan cvijanovic
Naslov: Postao je *pionir* pod stare dane,pozdravio paljenje skupsti
Postano: 03.02.2012, 21:18 (GMT 1)
Tema Odgovori: 102

VLADO Dap�evi�

je predratni komunista, u�esnik NOR-a, koji je zbog nediscipline ve� isklju�ivan iz partije. Posle rata je postavljen za nastavnika u Vi�oj partijskoj �koli, a potom 1947. za na�elnika Uprave Jugoslovenske armije za agitaciju i propagandu.

Posle Rezolucije IB i Petog kongresa, pukovnik Vlado Dap�evi� i generali Arso Jovanovi� i Branko Ka�a Petri�evi�, pod izgovorom da idu u lov, navodno su poku�ali da prebegnu preko rumunske granice i u no�i izme�u 11. i 12. avgusta 1948. naleteli na zasedu u kojoj su stradali Arso Jovanovi� i njihov vodi�. Petri�evi� je uhap�en narednog dana, dok je Dap�evi� li�en slobode tek 2. septembra kod Subotice, prilikom poku�aja bega preko ma�arske granice.

Su�enje je odr�ano gotovo dve godine kasnije, 1-4. juna 1950, pred Vojnim sudom u Beogradu. Vojni tu�ilac Ilija Kosti� teretio ih je da su radili na razbijanju jedinstva i odbrambene mo�i Armije, te da su izdali domovinu i pogazili "zakletvu vernosti narodu i vrhovnom komandantu" ilegalno organizuju�i grupu izdajnika, s namerom da se silom i uz intervenciju strane dr�ave zbace vrhovni organi narodne vlasti FNRJ. Osu�en je na 20 godina zatvora, a odle�ao je osam godina do amnestije 1956.

Kaznu je slu�io u Zabeli, Staroj Gradi�ki i, na kraju, na Golom otoku. Nije ga slomila ni zloglasna Petrova rupa, gde su ga nemilice tukli revidirci.

Po izlasku s robije zaposlio se u UFUS-u (Udru�enju filmskih umetnika Srbije), gde je ostao do 1958, kada je prebegao u Albaniju, da bi preko Rumunije zavr�io u Moskvi. Zbog navodnog sovjetskog "oportunizma" seli se u Kinu, zatim u Belgiju, i planira odlazak na Kubu. Jugoslovenska slu�ba je ve� po�etkom sedamdesetih poslala operativca Slobodana Mitri�a da ga prati i likvidira. Me�utim, on je akciju otkrio Dap�evi�u.

SPISAK ODGOVORNIH ISTRAGA o ubijenima naglo je prekinuta. Blagoje Tasi�, okru�ni tu�ilac, obustavlja istragu, a predsednik suda Tomislav �ur�evi� na dosije "Kri -117/75" stavlja oznaku "strogo poverljivo". Kasnije se u literaturi i iskazima kao odgovorni operativci za smrt ove dvojice navode Luka Banovi� iz Beograda, na�elnik SDB, Silvio Gorenc iz Kr�kog i Dra�ko Juri�i� iz Splita i jo� osmorica pripadnika Slu�be dr�avne bezbednosti iz rumunske DIE.

Drugi put je uhap�en 8. avgusta 1975, posle skandaloznog kidnapovanja u Rumuniji, uz pomo� rumunske slu�be bezbednosti DIE (iako je Dap�evi� bio belgijski dr�avljanin). Za dobijanje pomo�i pri hvatanju Dap�evi�a trebalo je da Jugosloveni, navodno, u Beograd dovedu i izru�e rumunskog disidenta F. Bradeskua koji je �iveo u Parizu, �to se nije desilo, jer je ovaj posumnjao i nije do�ao u Beograd.

Biv�i prvi �ovek DIE Pa�epa, koji je polovinom osamdesetih prebegao u SAD, navodi konkretan razgovor Tito-�au�esku 1973: "Tra�im od vas, dru�e �au�esku, da ga namamite u Rumuniju, uhapsite i u tajnosti predate nama. Na taj na�in bih vam postao ve�iti du�nik. Banovi� i Gorenc su spremni i sposobni da za vas sve organizuju na Zapadu. Ne biste morali ni prstom da mrdnete."

�au�esku je, me�utim, bio izri�it: "Neka va�a obave�tajna slu�ba namami Dap�evi�a u Rumuniju i u tajnosti ga prebaci u Beograd. Za�muri�u na oba oka. Ali ne �elim sam da prljam ruke Dap�evi�em."

Dalje se navodi da su ve� 30. jula 1975. u Bukure�t stigli Silvio Gorenc i Dra�ko Juri�i� sa ekipom operativaca da organizuju kidnapovanje Vlada Dap�evi�a. U akciji su, prema navodima Pa�epe, u�estvovala �estorica operativac SDB i devetorica iz DIE.

Dap�evi� je, iako upozoren da se radi o klopci rumunske slu�be, ipak do�ao u Bukure�t u pratnji svog poznanika iz Brisela �oke Stojanovi�a i odseo u hotelu "Dorobanti". Razlog dolaska bila je poseta ratnim drugovima i istomi�ljenicima, odbeglim ibeovcima �or�u i Svetislavu Marku�evu i Aleksandru Opojevi�u, koji su �iveli u Bukure�tu od bekstva posle 1948.

Poseta Opojevi�u je trajala od popodnevnih do kasnih ve�ernjih �asova, a potom je Opojevi� krenuo da isprati goste do hotela. Oko pono�i 8-9. avgusta 1975. u hotelu je izvr�eno kidnapovanje i tom prilikom su poginula dvojica pratilaca - Aleksandar Opojevi� i �oka Stojanovi�, dok je Dap�evi� onesve��en.

Prema pisanju Pa�epe, Opojevi� i Stojanovi� su likvidirani u liftu hotela "Dorobanti" zbog nevremena i jake ki�e, a tom prilikom je do�lo i do "neplanirane prekomerne upotrebe sile" usled nepredvi�enih okolnosti. Opojevi� je bio na mestu mrtav, dok je te�ko ranjeni Stojanovi� kasnije preminuo. Isti izvor navodi kako je �au�esku bio neobi�no ljut zbog mogu�e reakcije zapadnog javnog mnjenja, jer je od po�etka sedamdesetih ulagao napore da sebe poput Tita prika�e kao liberalnog komunistu. Njihova tela su izba�ena po prelasku granice u atar sela Begejci, da bi ih zatim pokrajinska policija i DB tajno sahranili kao N. N. lica na Toma�eva�kom groblju i po nalogu vi�ih instanci zata�kala stvar.

Vlado Dap�evi� je o svom hap�enju u Bukure�tu govorio po izlasku iz zatvora: "Poslednje ve�e nas je Aleksandar Opojevi� pozvao na ve�eru. Bilo nas je �etvorica: doma�in, Marku�ev, Stojanovi� i ja. Oko jedanaest sati krenuli smo u hotel. Odmah smo primetili da nas prati jedan beli automobil. Kad smo stigli u hotel �Dorobanti�, oko liftova je stajalo 20 ljudi. Na recepciji nije bilo klju�a, pa su nam dali rezervni. Ostavio sam onu dvojicu nasred sobe i krenuo do recepcije da zaka�em bu�enje. Kad sam se okrenuo njih dvojice nije bilo. U�oh u lift, za mnom gomila ljudi. Kad sam iza�ao iz lifta i krenuo ka sobi, na mene se obru�ilo ko zna koliko ljudi - plju�tali su udarci sa svih strana. Bile su mi vezane i ruke i noge. Kao paket! Uz to, jedan mi je dr�ao palicu u ustima. Odvezli su me u neku vilu okru�enu ba�tom, a kroz trepavice sam video da nose i Opojevi�a i Stojanovi�a. Probudio sam se sutradan uve�e u beogradskom Centralnom zatvoru u jednoj �eliji u suterenu..."

(Nastavi�e se)

Iz Srbije :: RE: VESTI IZ SRBIJE

Autor/ica: milan cvijanovic
Naslov: *ostalo* iz Srbije
Postano: 03.02.2012, 19:03 (GMT 1)
Tema Odgovori: 173

Beograd -- Dok se �eka predstavljanje novog modela Fijata, u Kragujevcu ne postoji ni�ta �to bi podsetilo na Prvoslava Rakovi�a, �oveka koji je doveo ovu kompaniju u grad.
Kragujevac
Kragujevac

�ak je i anketa me�u Kragujev�anima to pokazala, jer ve�ina nije znala odgovor na pitanje ko je Prvoslav Rakovi� i za �ta je on zaslu�an.

Retki su oni koji znaju da je re� o �oveku koji je u Kragujevac do�ao da prepolovi broj zaposlenih u tada�njoj "Zastavi", da bi ga za dve decenije upravljanja njome prakti�no udesetostru�io.

Tako�e, oni koji se se�aju ovog imena ka�u da je re� o legendi, najuspe�nijem direktoru �Zastave�, koji ju je stvorio, ali i vodio ra�una o radnicima i bio cenjen.

Nekada�nji direktor "Zastavinog" dru�tva "Rezervni delovi" Nikola Kartalovi� smatra da se grad, kako ka�e, ogre�io o najuspe�nijeg direktora kragujeva�kog giganta.

Me�utim, umesto spomenika, ulice ili trga, jedino �to danas u Kragujevcu podse�a na osniva�a automobilske industrije u Jugoslaviji je plaketa sa njegovim imenom, koju dodeljuje Regionalna privredna komora.

�Da na neki na�in se odu�imo ljudima koji su gradu Kragujevcu dali specifi�ni pe�at, kao gospodin Rakovi�, najmanje �to smo mogli da u�inimo je da uprili�imo jednu ovakvu nagradu�, ka�e Du�an Pua�a iz Privredne komore Kragujevca.

On isti�e i da nije bilo inicijative da se nekoj ulici u gradu da ime Prvoslava Rakovi�a, ali je bilo re�i o tome na sednicama odbora za dodelu imena ulicama i trgovima.

Pedesetih godina pro�log veka, kada je Rakovi� stigao u Kragujevac, njime su krstarila samo tri automobila.

U fabrici sagra�enoj dok je on bio na �elu "Zastave" proizvedeno je preko dva miliona vozila, a ime Kragujevca se pro�ulo �irom sveta.

Rakovi� je preminuo 2003. u 90. godini �ivota, a retki su bili mediji koji su tu vest preneli.

Iz Srbije :: prof Ratko Krsmanovic

Autor/ica: milan cvijanovic
Naslov: prof Ratko Krsmanovic
Postano: 02.02.2012, 14:40 (GMT 1)
Tema Odgovori: 0

Аутор: Ратко Крсмановић, професор

Данас наши министри (овог пута без ватромета) славе препоруку Европске комисије за статус кандидата за чланство Србије у ЕУ, прећуткујући гомилу уцена; Цена улазнице у ЕУ, јесте признање Косова; То је јасно речено и написано и то је цена европских интеграција; На нама је да бирамо између ЕУ и целовите Србије.

Наши министри славе западну цивилизацију, јер тамо све савршено функционише. Задуживање и програмирани колонијализам нарочито. Ред, рад, развој, право, закони, судови, све је укалупљено и постројено под будним оком глобалног тутора. Та цивилизација моћног Запада, уредила је своје стандарде сагласно својим интересима уз тенденцију да се стално шири на начин како су агресори туђих земаља и народа правили своје освајачке легије од покорених народа. Такво �окрупњавање� се одвија и под шињелом ЕУ. Себи су сами дали за право да оцењују, уцењују, условљавају, награђују, кажњавају� Званично, они само �хуманитарно� интервенишу �милосрдним� крстарећим ракетама и пројектилима обогаћеним са осиромашеним уранијумом као и оним касетним које угрожавају углавном цивилно становништво. И све то, за ради успостављања демократије!?

Они нису шкрти на плаћању стварних и потенцијалних следбеника, наоружавању и дресури своје пете колоне. Своје интересе не саопштавају, али никада не пропуштају да зграбе плен из колонизованих земаља и кажњеног народа.

Када би њихов главни мото о потреби ширења демократије као система владавине народа био тачан, поставља се питање: Шта ће то онда лидерима неколико моћних земаља света и ЕУ, што себе излажу опасностима и трошковима да би интервенисали час у Авганистану, Србији, Ираку, Либији..? Зар само зато да би успоставили власт народа у тим земљама? Владају ли данас Ираком Ирачани, хоће ли, рецимо у Либији, након НАТО интервенције владати Либијци или неки Саркози? Шта је са правима, слободама и заштитом имовине оних које глобални тутор у својим интервенцијама лишава живота или трајно обогаљује а животну средину непоправљиво загађеном и разореном?

И данас наши министри (овог пута без ватромета) славе препоруку Европске комисије за статус кандидата за чланство Србије у ЕУ, прећуткујући гомилу уцена садржаних у овој препоруци и другим документима ове уније где водећу улогу има само неколико земаља чланица. Тешко је измерити које је зло горе. Оно које покушава да наметне колонијална решења под плаштом демократије или зло у виду њихових следбеника, залуђених паликућа плаћених да раде у корист својих ментора и донатора а на штету сопствене земље и народа. Њихова упорност и фанатична загриженост у самозаблуде и ужасне манипулације, надилази све познате облике политичке самодеструкције. Себичност коју носе у себи већа је од свих досадашњих егоизама забележених у историји српског народа.

Прича о тобожњој статусној неутралности поменуте препоруке Европске комисије за статус кандидата за чланство у ЕУ и својеврсном �позитивном кораку� Србије, неодољиво асоцира на вољну еутаназију, односно убијство некога ко то жели. Тако би се могло закључити из понашања наших властодржаца заљубљеника у немачку Европу, расположену да уништи Србију а сходно вољи владајуће олигархије. Јер, услов те и такве Европе, за улазак у ЕУ, јесте признање Косова. То се за почетак пакује у обланде �нормализације� односа са Косовом, позивања на већ изнуђене резолуције и једностране акте сецесије�То је јасно речено и написано и то је цена европских интеграција. На ту цену, која никоме није испостављена осим Србији, може пристати само самоубица. На нама је да бирамо између ЕУ и целовите Србије. Србија је једина земља од које се тражи да своју улазницу у ЕУ плати својом територијом. Чак и када би неким случајем, овако уборисовљавана Србија, пристала на такву цену, уследиће нова, овог пута од северног суседа. Ни ту није крај черупања Србије.

Iz Srbije :: U Beogradu,

Autor/ica: milan cvijanovic
Naslov: U Beogradu,
Postano: 01.02.2012, 15:58 (GMT 1)
Tema Odgovori: 0

http://a7.sphotos.ak.fbcdn.net/hphotos-ak-snc6/261447_2097261545107_1052407793_2434238_5352775_n.jpg

Iz Crne Gore :: Komunisticka partija Crne Gore

Autor/ica: milan cvijanovic
Naslov: Komunisticka partija Crne Gore
Postano: 01.02.2012, 15:32 (GMT 1)
Tema Odgovori: 0

http://forum.krstarica.com/showthread.php/397121-Komunisti%C4%8Dka-partija-silno-oja%C4%8Dala-u-Crnoj-Gori-kad-je-priznala-crnogorsku-naciju!

Iz Hrvatske :: RE: Kome smeta mladost pala za slobodu?

Autor/ica: milan cvijanovic
Naslov: Kome smeta..? pa onima sto su rusili SFRJ,
Postano: 01.02.2012, 13:59 (GMT 1)
Tema Odgovori: 2

Kralj Hrvatske: �Ne zanima me kruna"

Veljko Miladinovi� je u italijanskom gradi�u Arecu prona�ao princa Amedea od Savoje, sina Tomislava Drugog, kojeg je Ante Paveli� proglasio za hrvatskog kralja tokom NDH mada se ovaj nikada nije pojavio u Zagrebu. Princ Amedeo, ina�e veliki prijatelj srpske dinastije Kara�or�evi�, za Nedeljnik govori o svom ocu, Zagrebu, Srbiji, Kosovu, Drugom svetskom ratu, Berluskoniju, krizi u EU...
Rodio se 1943. kao hrvatski kraljevi�. Princ Amedeo od Savoje i vojvoda od Aoste na ro�enju je dobio i ime Zvonimir Drugi. �ak su retki i Hrvati koji znaju za njega, a Nedeljnik ga je prona�ao u italijanskom gradi�u Arecu, gde se danas bavi proizvodnjom vina. Pre nekoliko godina se proglasio i glavom porodice dinastije Savoja, iako pripada bo�noj dinasti�koj liniji, jer se direktni potomak kralja Vitorija Emanuela oglu�io o porodi�no pravo - o�enio se bez kraljevske dozvole, �ime je izgubio sva nasledna prava.
Malo je poznata istorijska �injenica da je Paveli�eva NDH od 1941. do 1943. bila monarhija, po�to je italijanski kralj Vitorio Emanuele, na zahtev Ante Paveli�a, �Tomislavovu krunu" dodelio Ajmoneu Savoju, vojvodi od Aoste, �ime je ovaj italijanski plemi� dobio ime kralj Tomislav Drugi. Iako je Tomislav Drugi nosio hrvatsku krunu, nikada nije posetio �svoju" zemlju. Nije do�ao �ak ni na krunisanje koje mu je pripremljeno u Tomislavgradu, zbog tada�njih sukoba Hrvatske i Italije oko Dalmacije.
Kada se Italija povukla iz Drugog svetskog rata, Tomislav II je abdicirao sa hrvatskog prestola. Ali samo mesec dana pre abdikacije rodio mu se sin Zvonimir Drugi, dana�nji vojvoda od Aoste i princ Savoje. Posle abdikacije njegovog oca, Nemci su u�li u Italiju i mladog Amedea Zvonimira zatvorili u sabirni logor u Austriji.
Na po�etku razgovora, princ Amedeo se izvinjava �to na na srpskom jeziku zna da ka�e samo �dobar dan", �do vi�enja" i �hvala". Ka�e nam i da mo�e da prati religijsku slu�bu u na�im crkvama, po�to je sa majkom, gr�kom princezom Irenom, �esto i�ao u pravoslavnu crkvu. Bez obzira na animozitete na Balkanu i to �to mu je po ro�enju Hrvatska dodeljena kao �njegova dr�ava", ka�e da je posebno vezan za Srbiju, pre svega zbog bliskih ro�a�kih veza sa Kara�or�evi�ima. Iako je NDH bila me�unarodno nepriznata dr�ava, u porodi�nim dokumentima se i dalje mo�e na�i da je ime grofa: Amedeo Umberto Kostantino �or�o Paolo Elena Maria Fiorenco - Zvonimir.
Onda mi Amedeo pri�a anegdotu koja ba� pokazuje kako je kratko istorijsko pam�enje na Balkanu:
�Sreo sam kod mene u Arecu na benzinskoj pumpi momka koji tamo radi i po lo�em italijanskom akcentu sam primetio da je stranac. Pitao sam de�aka odakle je, on je odgovorio: 'Iz Hrvatske'. Rekao sam: 'Jel' zna� ti da sam ja tvoj kralj'. A bio sam obu�en za �etnju, pa me je gledao kao da sam pobegao iz ludnice. Posle nedelju dana opet sam ga sreo, zaustavio me je i pitao da li se zovem Amedeo. Ka�e: 'Pitao sam oca i stvarno mi je rekao da ste kralj.' Poklonio mi je zastavu Hrvatske, danas se uvek pozdravimo kad do�em i tako mogu da ka�em da imam prijatelja Hrvata", smeje se hrvatski prestolonaslednik.

Kako, dakle, gledate na pitanje va�eg prava na hrvatsku krunu?
Ro�en sam 1943. godine, a kako se rat zao�travao, od tada se vi�e nije govorilo o Kraljevini Hrvatskoj. Moj otac Ajmone je bio progla�en kraljem Hrvatske, ali je uvek govorio: �Ja ne znam taj jezik, ne znam unutra�nje odnose i imam previ�e po�tovanja prema hrvatskom narodu da bih postao kralj zemlje koju ne poznajem." Ipak, morao je da poslu�a, jer su Hitler i Musolini imali tu ideju. Kralj Italije je rekao: �U redu, posla�emo im vojvodu Ajmonea i on �e biti kralj Hrvatske." U na�oj porodici se po�tuju nare�enja, ali moj otac je bio protiv toga. U nekim porodi�nim spisima za mene stoji ime Zvonimir, ali to mi danas nije zvani�no ime. I ne pola�em pravo ni na �ta u Hrvatskoj.

Spomenik Ajmoneu Aosti, ocu Amedea od Savoje, koji je uspeo da odbije i Hitlera i Musolinija i odr�ao obe�anje da nikada ne�e stupiti na tlo Nezavisne Dr�ave Hrvatske zbog krvavih zlo�ina koje je �inila ta usta�ka tvorevina

Za�to va� otac nikada nije posetio Hrvatsku?
Trebalo je da ode, ali nikada nije oti�ao. Nadao se da �e prestati da pri�aju o Hrvatskoj kao njegovoj kraljevini. On je bio �ef italijanske mornarice i nije napu�tao komandu.

Kako obja�njavate da je Ante Paveli� tra�io od Italije da postavi hrvatskog kralja, a skoro smo otkrili da su u isto vreme italijanski vojnici ulazili u sukob sa Usta�ama i organizovali odbranu ugro�enih srpskih civila?
To je zaista kontradikcija i jedan od razloga �to moj otac nije i�ao u Hrvatsku. To ima veze sa Musolinijem, a mogo je toga o tom �oveku �to je i danas ostalo nerazja�njeno.

A da li ste vi nekad bili u Hrvatskoj?
Nisam bio nikada, a �eleo sam. Pla�io sam se da neki ljudi ne pomisle da idem tamo da bih polagao pravo na presto. Planiram da idem u martu i voleo bih da posetim hrvatskog predsednika. Ve� sam razgovarao o tome sa italijanskim ambasadorom u Hrvatskoj. Planiram da sa svojom suprugom posetim Josipovi�a i da mu odamo po�tovanje. Nadam se da �e to biti u martu.

Kakva je bila uloga va�eg oca kao kralja Hrvatske tokom Drugog svetskog rata?
Moj otac i moj stric Amedeo, koji je bio vicekralj Isto�ne Afrike, upozoravali su na katastrofalan zavr�etak rata. Moja strana porodice nije bila naklonjena Musoliniju, a on nije imao predstavu da �e na kraju Nema�ka biti pora�ena ne samo od Britanca, nego prvenstveno zbog kasnijeg uklju�ivanja Amerike u rat. Moja porodica je to videla od po�etka. Bili su protiv rata, ne samo zato �to su videli krajnji ishod, ve� su moj otac i stric obrazovani u Engleskoj i imali su posebno divljenje prema toj zemlji. Ali kada su morali da se bore, borili su se. I moj stric se borio protiv Engleza i poginuo u zarobljeni�tvu.

Da li ste bili u Srbiji?
Bio sam pre godinu dana. Bili smo nekoliko dana za vreme pozori�nog festivala na poziv Filipa Ceptera. Vrlo sam dobar prijatelj sa srpskim kraljem Aleksandrom Drugim. Kao mla�i sam dobro poznavao princa Pavla Kara�or�evi�a. Bio je �armantan i vrlo inteligentan �ovek. I znao je mnogo. Nikada nisam upoznao kralja Petra Drugog, ali njegova supruga, kraljica Aleksandra, bila je moja prva ro�aka. Ona je �erka gr�kog kralja Aleksandra, brata moje majke Irene. Tako smo Aleksandar i ja zapravo ro�aci. Posebno cenim Pavlovu �erku, princezu Jelisavetu, znam da je uveliko proslavila 70. ro�endan, a izgleda kao da ima 50. Predivna �ena.

Udario brat na brata
Dvorske intrige

Objasnite nam prirodu sukoba u okviru dinastije Savoja i prilike koje su dovele do va�eg progla�enja za glavu kraljevske ku�e.
Kada se moj ro�ak Vitorio Emanuele o�enio, nije tra�io dozvolu svog oca, koji nije bio samo kralj, ve� i glava porodice. U na�oj kraljevskoj porodici postoji pravilo da je pre braka neophodno dobiti dozvolu glave porodice. Tako je i u �paniji i Engleskoj. Ne znam da li bi mu otac dao dozvolu, ali on je nije tra�io. Zato je isklju�en iz prava na nasledstvo trona. Ja se nisam proglasio glavom porodice, ja to jesam. Imam dovoljno dokumenata koji to dokazuju, to je na�e porodi�no pravo koje traje vi�e od dva veka. Postoje pisma njegovog oca koja to dokazuju.

Verujete li u mogu�nost povratka monarhije u zemljama koje su posle Drugog svetskog rata postale republike?
Neki politi�ari govore o monarhiji kao dr�avi koja nije demokratskog ure�enja. To nije ta�no, monarhija mo�e da bude garant demokratije. Prijatelj sam i sa Simeonom, bugarskim prestolonaslednikom koji se odrekao krune i na izborima postao premijer. Monarhija jo� ima jake protivnike, iako verujem da oni nisu ve�ina. Narod uvek voli svoje kraljeve. Na ulici va�eg glavnog grada sam �uo da kada ljudi pri�aju o Aleksandru, oni pri�aju �o kralju".

�elite, dakle, da vratite monarhisti�ko ure�enje u Italiju...
Monarhija se sigurno ne�e vratiti sutra ujutru. Ali mo�e da postane alternativa ako stvari nastave da se razvijaju u pogre�nom pravcu.

Da li biste podr�ali povratak monarhije u Srbiju?
Naravno. Posebno zbog mog ro�aka Aleksandra.

Kako kao �hrvatski prestolonaslednik" posmatrate raspad Jugoslavije devedesetih?
Te�ko je uop�te bilo okupiti toliko razli�itih delova u jednu dr�avu. To je ne�to �to su hteli Britanci i jo� neke zemlje. Tito je uspevao da odr�i tu zemlju, ali ne mo�e se re�i da je ona bila demokratska. Moj deda, gr�ki kralj Konstantin, uvek je govorio da je te�ko odr�avati takvu zemlju. On je govorio samo o Srbiji.

U poslednje vreme sve �e��e govorite o politi�kim prilikama u Italiji i Evropi. �ta je razlog ekonomske krize i krize opstanka EU?
Nemogu�e je posmatrati krizu evra nezavisno od politi�kih odnosa, jer je politi�ko jedinstvo Evrope zasnovano na evru. Zabrinut sam posebno zbog Gr�ke, jer sam po majci Grk. Ne bih mogao da ka�em da li bih mogao bolje da sam ja na �elu te dr�ave. To je kao da me pitate kako na Balkanu dr�ati ljude zajedno.

Kako ocenjujete period vladavine Silvija Berluskonija?
Po�eo je vrlo dobro. Industrija je po�ela da radi. Najva�nija tekovina njegove vladavine je �to je uspeo da smanji broj partija. Umesto 32 razjedinjene stranke dobili smo jasniju sliku sa jednom vladaju�om, a jednom opozicionom partijom. Ne bih zauzimao pozicije protiv njega. Opozicija je protiv njega zbog privatnog �ivota. Privatni �ivot ne treba da ima veze sa politikom, ali on jeste preterivao.

Kako gledate na problem Kosova i Metohije?
�ini mi se da je predsednik Tadi� uradio dosta toga da unapredi situaciju. Kfor tako�e �ini dobru stvar. Sada je u svakom slu�aju mnogo bolje nego �to je bilo ranije, bar se ljudi ne ubijaju.

Kako mislite da je normalizovan �ivot ako sukob na severu Kosova visi u vazduhu?
Tako mi �itamo u novinama, ali ako vi to ka�ete, onda je to samo moja pusta �elja. Iskreno, ne znam dovoljno o toj situaciji. Sreo sam jednog momka, rekao mi je da je iz Albanije. Pitao sam ga da li je musliman ili pravoslavac. Otac mu je musliman, a majka pravoslavka i zato sa ocem petkom ide u d�amiju, a sa majkom nedeljom u pravoslavnu crkvu. Ta pri�a, negde, otvara o�i.

Veljko Miladinovi�

SOCIJALIZAM I RADNICKA KLASA :: RE: TABLOID CRVENI SPERMATOZOID

Autor/ica: milan cvijanovic
Naslov: SKOJ informativni program
Postano: 31.01.2012, 20:06 (GMT 1)
Tema Odgovori: 74

*vlast milionima a ne milionerima* !!

http://www.krasnoe.tv/node/13090

Iz Srbije :: Aleksandar Leka Rankovic vas pozdravlja i zove na druzenje..

Autor/ica: milan cvijanovic
Naslov: Aleksandar Leka Rankovic vas pozdravlja i zove na druzenje..
Postano: 31.01.2012, 19:44 (GMT 1)
Tema Odgovori: 0

http://www.kps.rs/Forum/index.php?PHPSESSID=1jsmvu1nkd0fo6pjetbu9rrsl0&topic=8.0

Iz AP Vojvodine i Kosova :: RE: Vojvodina danas

Autor/ica: milan cvijanovic
Naslov: Vojvodina *sutra*..
Postano: 31.01.2012, 12:42 (GMT 1)
Tema Odgovori: 70

Madarska proglasila Vojvodinu svojom ju�nom regijom
Tajnim dokumentom Orbanove vlade je doneta odluka da se ma�arski
paso�i podele svim stanovnicima na teritoriji nekada�nje Austrougarske
monarhije koji mogu da doka�u da su im preci tu �iveli pre 1921.
godine bez obzira na etni�ko poreklo. Zvani�nu odluku da je za
dr�avljanstvo obavezno znanje ma�arskog jezika niko ne po�tuje, jer je
cilj da �to vi�e vojvo�anskih Srba postanu Ma�ari.

SFRJ :: RE: SLOBODNA DRZAVA RIJEKA

Autor/ica: milan cvijanovic
Naslov: Jugoslavija ipak nestaje...
Postano: 31.01.2012, 12:36 (GMT 1)
Tema Odgovori: 31

Italija pokre�e pitanje statusa Istre i Dalmacije

Talijanski ministar za odnose s parlamentom Carlo Giovanardi izjavio
je na 52. nacionalnom skupu Dalmatinaca Slobodne op�ine Zadar u egzilu
da �e Italija izvr�iti kulturnu, gospodarsku i turisti�ku invaziju
kako bi obnovila talijanstvo Dalmacije.

Za okruglim stolom na kojem su sudjelovali iredentisti i neofa�isti
raspravljalo se o temi "Italija i Dalmacija danas i sutra", a
sudjelovao je i saborski zastupnik Furio Radin.

Objasnio je kako su na skupu bili demokr��ani, socijaldemokrati i
predstavnici drugih politi�kih stranaka iz Italije te da se stoga i on
odazvao pozivu. On je za list La voce del popolo izjavio kako se
Talijanima koji su ostali u Istri i Dalmaciji �esto spo�itava
nedostatak hrabrosti, na �to on uzvra�a da su oni koji su izbjegli
zapravo nisu imali dovoljno hrabrosti za ostanak.

Zastupnik Nacionalne alijanse u talijankskom parlamentu Roberto Menia,
koji je tako�er sudjelovao na skupu, ove je godine izjavio kako je
Dalmacija ukradena Italiji i kako �e Italija vratititi Istru, Italiju
i Dalmaciju nakon �to Hrvatska u�e u Europsku uniju.

EKONOMIJA :: Apel...

Autor/ica: milan cvijanovic
Naslov: Apel...
Postano: 30.01.2012, 20:44 (GMT 1)
Tema Odgovori: 0

Помогнимо вредном прегаоцу, ствараоцу и иноватору господину Стојану Ненадовићу,
Stojan Nenadovi�

Стојан Ненадовић

да се његова идеја и пројекат реализује. Некрeдитни новац је спас за Србију од финансијске пропасти и катастрофе у коју нас гура овај окупациони неолиберарни ДОС режим. Посетите сајт господина Стојана: http://serbon.info/ и прочитајте његове текстове о некрeдитном новцу и идеји тог пројекта. Прочитајте све то пажљиво и ако вам нешто није јасно поставите питање господину Стојану и он ће вам објаснити све�

Његову идеју и пројекат може схватити свако ко барата логиком, здравим разумом и ко има навику и обичај да размишља својим главом, да размишља ван свих �утабаних� догми, па и економских у овом случају, не треба бити неки економски експерт да би се схватила идеја некрeдитног новца.

Господин Стојан се обратио многим политичарима у намери да им изложи своју идеју која би спасила Србију. Наравно, нико ни не очекује од ових неолиберараца попут Динкића, Ђелића, Тадића� да то прихвате и реализују, не зато што �некрeдитни новац� нема прођу, већ зато што њима и није Србија и добробит нације и грађана примарни циљ, већ само њихови себични интереси власти, богаћења, и интереси Светских моћника, који су их и довели на власт својим шпекулативним новцем, шаљући им га у џаковима.

Међутим, ни опозициони високи политичари којима су уста пуна Србије и добробити Српског народа и грађана, попут Вучића из Радикалне странке, немају слуха за пројекат некрeдитног новца господина Стојана Ненадовића�
Прво се одушеве кад сазнају за идеју и пројекат, али када се господин Стојан упорно обраћао Вучићу да га прими и поразговара о реализацији идеје и пласирању у јавности путем медија, наишао је на зид ћутње�!

А о Коштуници да и не причам, он увек касни, јер је традиционално �необавештен��

Истинске патриоте, родољуби, стручни људи и интелектуалци који имате приступа медијима, сада се покажите!

Позовите господина Стојана и помогните му да се његова идеја и пројекат макар појави на већим електронским медијима, да се натереају људи који су на власти да то КОНАЧНО СХВАТЕ и реализују.

Упоредо, нека се нуди тај пројекат опозицији, па да видимо ко су заиста они�?

Позивам овом приликом господина Бранка Драгаша економисту и банкара који се залаже за те нове �мале� тихе и поштене креативне људе, да позове господина Стојана и разговара са њим, и чији би �Клуб Економског Покрета� који окупља баш такве искрене и поштене људе са новим идејама, могао да му помогне да се изврши притисак на јавност, да би се реализовала идеја некрeдитног новца.

На крају дајем цео пројекат Стојана Ненадовића аутора теорије �Некрeдитни новац� описан тако да је све прилагођено здравом и логичком уму да схвати њену суштину и примену.
Шта су то економске законитости ?
Некрeдитни новац
Светски поредак некрeдитног новца
Покрет за некрeдитни новац
Вишак корисности и некрeдитни новац
Тајна Новца
Мистерија новца

П. С. ево, сада све ово има и на Стојановом новом српско-енглеском блогу
Некрeдитни новац � спас за Србију !
Емаил Адреса на којој се можете обратити господину Стојану Ненадовићу је: stojan.nenadovic@gmail.com

Iz Srbije :: RE: VESTI IZ SRBIJE

Autor/ica: milan cvijanovic
Naslov: Moze i bez EU i uslovljavanja...?
Postano: 30.01.2012, 20:17 (GMT 1)
Tema Odgovori: 173

http://www.youtube.com/watch?v=yrqmf3iDuyw&feature=related

KULTURA - SPORT :: Zivan Saramandic

Autor/ica: milan cvijanovic
Naslov: Zivan Saramandic
Postano: 30.01.2012, 12:04 (GMT 1)
Tema Odgovori: 0

Преминуо првак Опере Живан Сарамандић

БЕОГРАД � Првак Опере Народног позоришта Живан Сарамандић преминуо је изненада данас у Београду у 73. години, саопштило је Народно позориште.

Време и место сахране биће накнадно објављени.

Популарни бас, оперски уметник готово до аскетизма посвећен уметности, спремао се за наступ у опери �Дон Пасквале� Гаетана Доницетија наредног викенда на Великој сцени Народног позоришта, али га је издало срце.

Дугогодишњи првак Опере Народног позориштра у Београду и истакнути уметник Живан Сарамандић рођен је 2. априла 1939. године у Београду. Због бомбардовања, 1941. године цела породица се сели у Аранђеловац, родни град његових родитеља. Одраста у фамилији која је и по очевој и мајчиној страни била веома музички обдарена и талентована. Као ученик аранђеловачке Гимназије истиче се као оснивач забавног оркестара, а био је и најистакнутији члан хора. По доласку у Београд, у време када је био апсолвент Економског факултета (1962), Сарамандић добија позив да пева у великом варијетеу �Орфеум� који је био културна институција од великог значаја.

Први корак, на путу ка великим оперским улогама, било је школовање Сарамандићевог гласа, похађао је часове код једне од највећих оперских певачица тог времена, Зденке Зикове. Сарамандић је дебитовао на сцени Опере Народног позоришта 1966. године у улози Краља Египта у опери �Аида� Ђузепеа Вердија а у сталном ангажману је од 1968. године.

У дугој и успешној каријери Сарамандић је наступао на најлепшим и најзначајнијим оперским сценама у светупопут Бољшог театра и Карнеги Хола. Певао је и на престижним сценама у Софији, Атини, Будимпешти, Прагу, Варшави, Кијеву, Одеси, Лењинграду, Барселони, Берлину, Паризу, Даблину... Врстан интерпретатор црначких духовних песама као и руских народних песама из репертоара Шаљапина са којима је у ШСР-у имао преко 500 концерата.
Танјуг

KULTURA - SPORT :: RE: �TO NAM DAJE,A �TO UZIMA NOGOMET I SPORT OP�ENITO!

Autor/ica: milan cvijanovic
Naslov: ma upravu si Gerilac,
Postano: 25.01.2012, 11:50 (GMT 1)
Tema Odgovori: 24

Ali Ljubodrag Duci Simonovic, vec duze vremena pise o fasizmu u sportu..Samaranu i njegovom delu..veoma je vazno *ko rukuje sportom i navijacima*..
..........................................................................................................................................................................................................................
http://www.pressonline.rs/sr/vesti/vesti_dana/story/199748/Navija%C4%8Di+se+tukli+palicama+i+sekirama!.html

Slobodna Jugoslavija

SFRJ :: RE: STALJIN(IZAM)

SFRJ :: RE: STALJIN(IZAM)

Iz Srbije :: RE: VESTI IZ SRBIJE

Iz Srbije :: prof Ratko Krsmanovic

Iz Srbije :: U Beogradu,

Iz Crne Gore :: Komunisticka partija Crne Gore

Iz Hrvatske :: RE: Kome smeta mladost pala za slobodu?

SOCIJALIZAM I RADNICKA KLASA :: RE: TABLOID *CRVENI SPERMATOZOID*

Iz Srbije :: Aleksandar Leka Rankovic vas pozdravlja i zove na druzenje..

Iz AP Vojvodine i Kosova :: RE: Vojvodina danas

SFRJ :: RE: SLOBODNA DRZAVA RIJEKA

EKONOMIJA :: Apel...

Iz Srbije :: RE: VESTI IZ SRBIJE

KULTURA - SPORT :: Zivan Saramandic

KULTURA - SPORT :: RE: �TO NAM DAJE,A �TO UZIMA NOGOMET I SPORT OP�ENITO!

SOCIJALIZAM I RADNICKA KLASA :: RE: TABLOID CRVENI SPERMATOZOID